Napomena: Standardi za strukturno kabliranje definisani od TIA ili ISO/IEC definišu korišćenje komponenti određene kategorije prilikom instalacije. Prilikom čitanja članka ispod bitno je razlikovati kabl određene kategorije od standarda za kanal određene kategorije (TIA) ili klase (ISO/IEC)
Kabliranje za kategoriju 7 je ratifikovano 2002. po ISO/IEC 11801 standardu. Dizajniran za strogu specifikaciju kanala klase F za preslušavanje i impedansu, u pitanju je potpuno zaštićen S/FTP kabl sa folijom za svaku paricu kao i za sve parice zajedno. Sa predviđenim pojasnim opsegom od 600MHz, kabl kategorije 7 je primarno najavljen da podržava 10 Gigabit Ethernet tj. 10GBASE-T aplikativni standard do 100 metara. Problem koji nastaje je što IEEE ne objavljuje standard za 10GE preko bakra sve do 2006. godine!
2002. je takođe bila godina prenatrpana poslom i u okviru TIA organizacije. Sa ratifikacijom standarda za kategoriju 6 (permanent link i channel) u junu te godine; Događajem koji je industrija prepoznala kao jako bitan s obzirom da je pet godina bilo potrebno za prevazilaženje problema i kompletiranje tehničkih izazova koje prate Gigabit Ethernet.
U istom periodu, TIA izdaje i standarde 607-A za vezivanje i uzemljenje kao i 606-A za administraciju, koji pružaju preko potrebne norme za označavanje svega: od utičnica do kablova, konsolidacionih tačaka, šina i protivpožarnih lokacija.
Nevezano za napornu godinu, i sa predlogom standarda za kategoriju 7, standard za koji ne postoji aplikacija koja ga zahteva, TIA rešava da ne prizna kategoriju 7. Tada, na području Severne Amerike za pomenuti standard ne postoji preveliko interesovanje. Sa druge strane, u zemljama kao što su Švajcarska i Nemačka, oklopljeno kabliranje sa kategorijom 7 tj. kabliranje koje ispunjava zahteve kanala klase F, postiže veliki uspeh, usled strožijih EMC zahteva.
Bez velike pažnje industrije i pod senkom samo dve godine kasnije ratifikovanog standarda kategorije 6A, lako je videti zbog čega mnogi nisu ni čuli za standard koji koristi kabliranje kategorije 7 iako je, u doba kada je objavljen, bio jedini standard koji podržava 10GBASE-T. Osim navedenog, kabliranje kategorije 7 je imalo i druge benefite. Korišćenje konektora kao što su GG45 ili TERA, koji se razlikuju po konstrukciji od industrijskog standarda RJ45 po načinu na koji su parice odvojene u četiri kvadranta, značilo je mogućnost da više aplikativnih standarda koristi jedan kabl tj. cable sharing. Tako da je jedan sa GG45 ili TERA konektorom terminisani kabl kategorije 7 mogao da podrži 10/100BASE-T aplikativni standard preko 2 parice a preostale 2 parice da koristi za dodatni 10/100BASE-T kanal, VoIP kanal ili dva analogna kanala koji koriste po jednu paricu.
I pored tehnoloških inovacija, kategorija 7 nije imala mnogo šanse. Bez TIA standarda koji je zahteva i uz ISO/IEC standard (klasa F) koji zahteva korišćenje konektora koji nisu industrijski standard jako mali procenat aktivnih instalacija danas koristi kategoriju 7.
2010. godine ISO/IEC najavljuje klasu FA koja koristi kabliranje kategorije 7A. Primarno namenjeno budućoj podršci za 40 Gigabit Ethernet preko bakra, kabl kategorije 7A podržava pojasni opseg do 1000MHz. Opet ispred svog vremena, kategorija 7A pronalazi svoju upotrebu u aplikacijama za CATV i Video koje zahtevaju tako visok pojasni opseg. Na žalost, kategorija 7A se ispostavlja kao nedovoljna za 40GBASE-T te IEEE definiše 40GBASE-T na oklopljenim kablovima kategorije 8 (TIA) odnosno kategorije 8.1 i 8.2 (ISO/IEC), specificiranim do 2000MHz.
