Prošlo je dosta vremena od prezentovanja limeta zelene designacije i uvođenja u ANSI/TIA-568.3-D standard 2016. Bez Ethernet standarda koji zahteva OM5 vlakno, i uz mali porast troškova u odnosu na OM4, mnogi su se plašili iste sudbine kao i za Cat 4 bakarnog kabliranja – za koji na kraju nije bilo potrebe i više nije prepoznat od strane industrijskih standarda.
Ali, nije sve tako neizvesno. Tokom 2018. je radna grupa IEEE P802.3cm započela rad na novom standardu za 400 Gb/s preko multimodnih vlakana koja pored 400GBASE-SR8 preko osam traka (ukupno 16 vlakana) koristeći MPO konektore od 24 ili 16 vlakana, uključuje i 400GBASE-SR4.2 koji radi preko četiri dvostruke / bidirekcione trake kratkih talasnih dužina (SWDM) pomoću standardnog MPO konektora sa 12 vlakana. Pošto je OM5 optimizovan za SWDM, moglo bi se pomisliti da bi ovakva aplikacija konačno “pogurala” OM5 u središte pažnje. Međutim, kako novi standard koristi postojeću tehnologiju sa dve talasne dužine koja će osigurati rad do 100 metara i preko OM4 kablova, te ostaje pitanje da li je OM5 potreban. Standard se očekuje krajem 2019. godine.
Prednosti OM5?
Kada je OM4 vlakno sa indeksom profila refrakcije i smanjenim kašnjenjem diferencijalnog režima (DMD) odobreno od strane TIA-e u avgustu 2009. godine, pružalo je znatno veću modalnu širinu od OM3 (4700 MHz*km u poređenju sa 2000 MHz*km). To je omogućilo prenošenje više informacija na istoj udaljenosti ili istu količinu informacija preko veće udaljenosti.
OM5 vlakno nudi istu širinu opsega i performanse kao OM4 na talasnoj dužini od 850 nm, što je možda još jedan razlog zbog kojeg treba biti skeptičan. Predviđeno za rad pomoću VCSEL primopredajnika (baš kao i OM4), u osnovi je verzija OM4 koja uključuje dodatne specifikacije za rad na talasnoj dužini od 953 nm korišćenu za podršku prenosa na više talasnih dužina pomoću SWDM tehnologije. Zbog toga se naziva širokopojasnim multimodnim vlaknima (WBMMF).
Efektivna modalna širina opsega za OM5 na talasnoj dužini od 953 nm je 2470 MHz*km, jer je hromatska disperzija na ovoj talasnoj dužini manja. Hromatska disperzija je širenje svetlosnih impulsa tokom vremena usled različitih talasnih dužina koje putuju različitim brzinama. OM5 mora da ponudi iste performanse od 4700 MHz*km na talasnoj dužini od 850 nm da bi se zadržala povratna kompatibilnost sa OM4, a pošto je hromatska disperzija niža na većoj talasnoj dužini od 953 nm, najmanja efektivna modalna širina opsega je takođe niža.
Da li postoji potreba za OM5?
Kratak odgovor je – zavisi.
Postojeće aplikacije poput Ciscovog Bi-Di rešenja koriste talasnu dužinu od 953 nm i SWDM tehnologiju za podršku 40 i 100 Gig preko dupleks vlakana. IEEE 400GBASE-SR4.2 aplikativni standard koristi ovu tehnologiju u kombinaciji sa paralelnim vlaknima kako bi podržao 400 Gig preko 8 vlakana (100 Gbps po vlaknu). To se ostvaruje dvosmernom komunikacijom na svakom vlaknu sa talasnim dužinama od 850 i 953 nm, koje prenose 50 Gbps i putuju u suprotnim smerovima. Pošto je OM5 optimizovan na talasnoj dužini od 953nm, čini se da ima savršenu primenu za navedenu aplikaciju.
Ali, sve navedene aplikacije rade i preko OM4, a pošto 400GBASE-SR4.2 koristi postojeće MPO konektore sa 8 ili 12 vlakana, oni mogu da iskoriste postojeće instalacije sa OM4 vlaknima zasnovane na MPO koji se danas koristi za 40 i 100 Gbps. Za SWDM aplikacije koje koriste talasnu dužinu od 953 nm, OM5 je zaista u prednosti gledajući udaljenost. Za novi 400GBASE-SR4.2 standard to znači podršku za 400 Gig do 150 metara pomoću OM5 nasuprot samo 100 metara pomoću OM4.
Dok će se neki odlučiti za OM4, oni koji žele da pređu na 400 Gig i kojima je potrebna malo veća udaljenost verovatno će odabrati OM5 za nove instalacije. Ovo izgleda dobro za OM5 s obzirom na činjenicu da se popularnost OM4 zasnivala prevashodno na tome što nudi veće udaljenosti preko OM3 – 50 metara više za 40GBASE-SR4 i 30 metara za 100GBASE-SR4.
Testiranje?
Dobra vest je da je testiranje lako. Ne postoji ni jedna informacija koju možete dobiti testiranjem sa talasnom dužinom od 953 nm koju nećete dobiti standardnim preporučenim testiranjem podužnih gubitka na talasnim dužinama od 850 nm i 1300 nm.
