Prilikom verifikacije i atestiranja/sertifikacije optičkih linkova u data centrima kao i u aplikacijama do 10km uglavnom se koristi direktna metoda, odnosno kombinacija izvora svetla i merača optičke snage. Tada se testira po standardu za aplikaciju koja je namenjena tom linku. Bez obzira na topologiju linka, odnosno da li je to permanent link ili channel potrebno je zadovoljiti:
- Maksimalne gubitke na linku – kako bi dovoljno svetla stiglo na udaljeni kraj tako da primopredajnik može, u odgovarajućem vremenskom okviru, da dekoduje poslate nivoe
- Maksimalnu dužinu linka – kako ne bi došlo do promene karakteristike svetla usled disperzije
Primer kako su definisani aplikativni standardi za 10GBASE-LX4 po tipu vlakna i talasnoj dužini svetla:
Kako bi se osigurala preciznost, potrebno je pripremiti i referencirati instrumente pre izvođenja merenja:
- Pre svega, uključiti instrumente i dozvoliti dovoljno vremena za stabilizaciju izvora, 15-30 minuta, u zavisnosti od karakteristika.
- Nakon toga treba pristupiti setovanju reference. Standardi propisuju tri metode:
Gde je praktično potrebno držati se 1 Jumper metode za najpouzdanije rezultate i sledećeg procesa:
- TRC (test reference cord) vlaknom se spoji izvor i merač
- Setuje se referenca tj. anulira se merenje na meraču
- Raskine se veza na meraču; Spoj izvora i TRC-a se ne raskida do završetka merenja.
- Doda se što kraći TRC na merač. Predajni i prijemni TRC se spoje na mereni link, tako da topologija izgleda kao na slici:
Druge dve metode (2 Jumper i 3 Jumper) se koriste u specifičnim slučajevima kao što su: različiti konektori na bližem i daljem kraju i MPO/MTP testiranje uz pomoć Hydra adaptera, respektivno.
Dodatno, a kako bi merenje bilo u potpunosti u skladu sa standardima, potrebno je bi-direkciono merenje (tj. “okretanje” strana izvora i merača) kao i dokumentovanje izgleda konektora po IEC 61300-3-35.
